Smrzavica-vjetar vije, čovjeka ni vuka nije!

Sad sam u gradu Annapolis. To je  glavni grad USA države Maryland. Annapolis je 1784. postao glavni grad USA. Annapolis sad ima 36.000 stanovnika. Od 1791. više nije bio glavni grad USA nego je tu ulogu dobio Washington DC. DC je skraćenica od Districht of Columbia. To je kvadrat od otprilike 10 X 10 kilometara u kojem je centar Washingtona sa svim njihovim državnim zgradama (od Bijele kuće do Kapitola). Annapolis je 35 km udaljen od Washingtona i u stvari važi za jedan od najstarijih gradova u Americi, a to se vidi jer je sve staro i izlizano.

Ovaj moj sastanak je u hotelu Westin. To je novi hotel pa je ok, ali malo pretjeruju s klima uređajem. Znao sam da su Amerikanci takvi. Nabrijali su klima uređaje u hotelu do maximuma. Pošto je ljeto i temperatura zraka je oko 30 stupnjeva, nisam ponio ništa toplo za obući. U sali za sastanke je stvarno zima. Sve si mislim da se napijem kave pa da mi srce malo proradi da me zgrije ali nema uspjeha. Jedva sam dočekao prvu pauzu pa otišao u sobu po jaknu. Sreća da sam ju imao u koferu. Čudim se ja Amerima jer su uglavnom kratkih rukava, a cure u haljinama i golih ruku. Kako da njima nije zima? Nitko ne prigovara temperaturi. S druge strane, barem neću zaspati slušajući prezentacije. Za vrijeme svake pauze odem van na sunce da se malo zagrijem. Nikako doći na zelenu granu što se tiče klime. Tako smo u toj smrzavici progurali do 4 sata popodne. Onda presvlačenje i sakupljanje pred hotelom. Sreća da je toplo. Podijelili su nas u grupe od 8 osoba i dali nam zadatak da instaliramo App u telefone. Svaka grupa je onda preko appa dobila zadatak da nekuda ode i da nešto uradi. To je isto kao kad se djeca igraju u muzejima ili u zoološkim vrtovima. Ono kao: idi u kavez s lavovima i zapisi kako ze zove najveći lav. Za nas odrasle: Idi do brončanog kipa u Annapolis luci i uslikaj taj kip i zapisi kako se zove ta osoba. Tako smo dobili 8 izazova da to riješimo s ciljem da se bolje upoznamo i da surađujemo. Na kraju svega, svi se timovi sastanu u jednom restoranu gdje se opet obilno jede i pije pivo. I što ću kad je tako. Radnici rade, a manageri pješače po gradu i traže kip Kunta Kinte u luci u Annapolisu. Na kraju piju pivo i pričaju kako su došla teška vremena za biznis.

Slijedeći dan sam napokon došao na red da i ja nešto prezentiram. Sat vremena sam pričao kako se proširuje biznis i usput sam publiku zabavljao interaktivnom anketom. To je u Holandiji normalna stvar, a osim toga je jako popularno na taj način zabavljati publiku. Ja sam na velikom ekranu postavljao pitanja, a oni su preko mobilnih telefona davali odgovore koji su se onda pojavljivali na ekranu u obliku tabele ili kakvog diagrama. Jako efektivno i atraktivno. Amerima se  to dopalo pa sam postao zvijezda konferencije. Barem da su nešto od mene naučili.

Foto: M. Jozić

Tako nam je prošao i drugi dan. Na kraju još ručak i poneka piva pa razlaz. Odoše svi kući, a ja ostadoh u hotelu. Ostao sam jedan dan duže jer mi je onda avionska karta 700 eura jeftinija. Hotel me košta 150 dolara pa se bolje isplati ostati jedan dan dulje jer se uštedi na avionskoj karti. Barem ću imati vremena za sebe i moje podvige. Osim toga preselit ću lijepo u drugi hotel koji nije tako hladan.

 

By Marijan Jozić