Najprije da pojasnim onima koji baš ne poznaju dobro „najlipši grad na svitu“. U Splitu se između kultnih Bačvica i Firula smjestila uvala Ovčice. Preko dana njena šljunčana plaža privlači brojne kupače dok navečer uvala za Splićane, pogotovu one mlađe dobi, postaje „centar svita“ zahvaljujući brojnim kafićima smještenim u i oko nje. Sinoć su u jednom od njih smještenom tik uz more, Kavani Ovčice, umjesto poznatih glazbenih ritmova posjetitelji uživali u lirskim strofama srpskog pjesnika Stefana Simića.
Iako spada, još uvijek, u mladu generaciju (rođen je 1989.) Stefan Simić dobro je poznato ime svim ljubiteljima poezije na ovim prostorima, Njegove pjesme iz kojih izvire duboka empatija za čovjeka i njihov emotivan naboj postali su omiljena lektira desetaka tisuća ljubitelja poezije. Kada tome dodate Stefanov šarmantan i topao odnos s publikom dobivate kombinaciju kojoj je teško odoljeti.
Splitska je publika sinoć uživala u jednom izuzetnom događaju. Odnosno, kako stoji na facebook stranici Kavane Ovčice: „STEFAN SIMIĆ, sinoć na terasi ISPRID KUĆE na Ovčicama pružio nam je nezaboravno veče kroz bezvremensko putovanje u kapsuli srca ,energijom misli i snagom pretočenom u riječi jednog čovjeka čija duša i duh je izraz božanske kreacije.”
Stefan Simić
DALMACIJA KOJOJ SE UVEK VRAĆAM (DANAS SPLIT, OMIŠ, STOBREČ…)
Nekoj novoj deci koja dolaze malo šta znači Dalmacija
Pogotovu ako nisu bili a Srbija sve ređe tamo ide
Kao neko ko se tamo stalno vraća a i ostaje
Moram da svedočim o svetu koji se toliko razlikuje od onog koji znam, ovde
A opet nas toliko toga deli, posebno uspomene
Split, Zadar, Šibenik, Makarska, Dubrovnik
Neizbežan akcenat koji vuče na mediteran, sredozemlje i ni sam ne znam šta još…
Klape, vina, masline, palme
I emocija koju sam zavoleo na prvu
Tamo kao da sve ima svoju pesmu i priču
A nama, sa strane, i dalmatinski naglasak zvuči kao pesma
More je svuda, sa svih strana, naziru se otoci
Neki drugi mirisi, boje, osećaji, pogledi
Preko leta, u Dalmaciju, siđe pola sveta
Na kom god trgu da zasedneš ti u beskrajnoj koloni prolaznika
Čuješ sve moguće jezike
A i ono čuveno – ti si iz ovih krajeva… –
Najviše sam od Jugoslavije upoznao u Splitu
Tamo letuje Sarajevo, Skoplje, Ljubljana, Zagreb, Mostar
A po neko i iz Srbije, kome podele ne znače ništa
Osim što ga zamaraju kada neko insistira na njima
Ko ide puna srca i vrati se isto tako
Meni je Split uvek svirao najlepše pesme i tako me i ispraćao
Mesece i mesece sam provodio tamo
Da ga podjednako dobro poznajem kao i Beograd
A sigurno bolje od Niša, Novog Sada…
Neka nova deca ni ne znaju šta je Istra, Dalmacija, Hvar, Brač, Lastovo, i još mnogo šta
Za njih su to samo nekakve strane reči
A njihovi očevi i dedovi su tamo doživljavali možda svoje najlepše trenutke
Moj otac je služio vojsku u Zadru
A cela fabrika u kojoj je radio je letovala u Makarskoj
Tada je sve to bilo tako blizu a sada, kao da je neki drugi kontinent
Zatim reči tako bliske, poznate a opet se dobro zamisliš šta znače
Od guštati, šoldi, škure, marenda, spiza, fažol, šjor…
Nedavno je jedna klapa iz Splita pevala u Beogradu – ta divna splitska noć –
Otplakao sam čitavu pesmu dok su ostali pevali
Vraćale su mi se slike nekih drugih vremena…
Videli ste kako je ispraćen Oliver, malo je reći veličanstveno
Zatim Arsen
Ako nešto je u Dalmaciji posebno, to je očuvanje lokalnog, tradicionalnog
I u najzabačenijim ulicama tamo sam pronalazio tragove prošlih vremena…
Dalmacija i dalje ima dušu, ma šta pojedini pričali
To mi koji dođemo najbolje vidimo
Zato se stalno vraćamo
Toliko je toga
Što ne može da stane ni u jednoj knjizi a kamoli pesmi
Toliko je toga
Za voleti, pomenuti, slaviti
I, na kraju, neizbežne dalmatinske žene
Koje te zavedu čim ih vidiš, čuješ
A da ne pričam kako je to kada ih upoznaš
Ili sa nekom od njih budeš, ovako ili onako
Svejedno…
Posebno volim Dalmaciju
A to nije isto mesto zimi i leti, ni približno…
I otkako sam počeo da odlazim tamo
Proširio sam mnoge svoje horizonte kojih nisam bio ni svestan
Mislio sam da je sve to isto, ma kakvi
Svaka regija ima svoju priču a kamoli države…
Nema Dalmacija samo najlepše more na svetu a video sam mnoga
Već čitav jedan novi svet koji trebe da se otkrije
Doživi
Proba
Kao dalmatinsko vino, hrana, muzika
Još ako te dočekaju i isprate klapne
Uz onu čuvenu – „Ribar plete mrižu svoju” ili „Život leti kapetane“
Znaš da je vredelo doći
Ostati
I vratiti se
To uvek osetim kada posetim Dalmaciju
Na polasku ne razmišljam kada stižem kući
Već kada ću ponovo da se vratim
A ko zna
Možda, jednom, ostanem na duže
Srećom imam i kod koga
