Autor:Miroslav Šantek Cobra
Nakon što su u rekordnom vremenu jednostavno razgrabljene sve ulaznice za dva koncerta Đorđa Balaševića zakazana za 11. i 12, prosinca u zagrebačkom Lisinskom, a u povodu Đoletove mini koncertne turneje Kalendar mog detinjstva, na radost mnogobrojne vojske fanova dogodit će se i treći koncert i to u nedjelju 16. prosinca.
Ulaznice će u ponedjeljak, 3. prosinca biti dostupne u internet prodaji od 9 sati, a na blagajni Lisinskog od 10 sati. Svima zainteresiranima za kupnju ulaznice preporučamo da ulaznice kupuju isključivo na blagajni Lisinskog, na internetskim stranicama www.lisinski.hr i www.ulaznice.hr te svim ovlaštenim prodajnim mjestima u sustavu ulaznice.hr. Ujedno podsjećamo da ulaznice nije moguće rezervirati, a jedna će osoba moći kupiti najviše 4 ulaznice – kažu iz Lisinskog.
Iznimno veliko zanimanje za koncerte Đorđa Balaševiće ne jenjava, čak se čini da se godinama sve više povećava interes, pregled pjesama na sevisu You Tube je sve veći i čini se da ovaj “panonski mornar” nikad neće prestati pjevati iz zvučnika milijuna ljudi. Naravno, najveći zalog tome su njegove pjesme kojih je u svojoj dugoj karijeri snimio toliko da bi njegovi koncerti mogli trajati par dana zaredom. Čak i u ovim “poznijim” autorskim godinama, kad mnogima ponestane inspiracije i jednostavno više ne mogu održavati kvalitetu koju su imali u svom radu, Đole doslovce iznenadi i snimi stihove koji se pamte i koje smo svi, nekako, s njim proživjeli. Jedna od tih pjesama je prošlogodišnja, jednostavnog naziva – Mati.
Majku je imao svatko, mnogi su je izgubili zauvijek, a mnogi imaju sreću što je još uvijek na ovom svijetu s njima.
Prejaka stvar.
Mati
Opet sam snio majku na praznični dan…
I kao lutnja bruji slutnja: šta bi značio taj san?
Hoklica izneta pod dud ko kad me čeka odnekud…
Sve mi se manje sviđa kad budem u pravu…
Sanovnik s masnim slovima…
Lako je to sa snovima…
Nešto mi teže ide kad tumačim javu…
U oku tamni odsjaji divljeg lešnika…
I, tu od skora, nova bora, zbog jedinca, grešnika…
Lanena letnja haljina sa veženim detaljima…
Taman uz krupne tufne na baštenskoj kanti…
U leji bujnog šeboja… U tom snu mlađa nego ja…
Onakva kakvu bih i želeo da pamtim…
O, mati, veje sneg… Ni to me ne raduje više…
Prošlo je zauvek… Severac pustolinom briše…
Gde dirne vode mirne hvata se led…
I ravno je unedogled…
Nadiru pahulje ko horde minulih minuta…
Niko ne strahuje što kasnim, što me nema s puta…
Da l’ zima dušu ima?
Noć pusta je… To što me prati ne odustaje…
Sve ređe srećem ljude iz mog plemena…
Zamiču oni u koloni s one strane vremena…
Na zlo nas ume navesti varljivi šapat savesti…
Nisam baš bio sin što nosi dobre vesti…
Promiču lica predraga od nemila do nedraga…
Ka nekom tuđem snu u kom ćemo se sresti…
O, mati, veje sneg… Ni to me ne raduje više…
Prošlo je zauvek, severac pustolinom briše…
Gde dirne vode mirne hvata se led…
I ravno je unedogled…
Nadiru pahulje ko horde minulih minuta…
Niko ne strahuje što kasnim, što me nema s puta…
Da l’ zima dušu ima?
Noć pusta je… To što me prati ne odustaje…
