Neke od nas je emotivno školovao Balašević, Arsen Dedić, Kemal Monteno, Oliver Dragojević, Džoni Štulić, Darko Rundek, i mnogi mnogi drugi, koji su imali emociju, dušu, plemenitost, poštovanje prema ljudima i životu
A šta ćemo sa generacijom koja je došla posle
Koju su u emotivnom i životnom smislu školovali Jala, Buba, Karleuša, Rasta, Voyage, Elitni odredi, i da ne ne nabrajam sve ko
Koliko je to druga emocija, ako je uopšte emocija
Koliko su to neke druge reči, ako su to uopšte reči
Jedni, koji su stvarali iz života, i koji su živeli život
I drugi koji to rade mehanički, kompjuterski
U beskrajnoj disharmoniji, ugađajući najbanalnijim porivima
Gde nema ništa oplemenjeno, već samo snobizam i agresija
I svesno manipulisanje čulima, putem najnovije tehologije, reklama, da bi se dokazalo šta?
Jedno apsolutno ništa
Osim da bi se prodalo
Gde je tu briga o čoveku, dublja poruka, ljudskost?
Jedni koji su pevali o majci, ljubavi, sudbini, životu, žrtvovanju, galebovima, selu
I drugi koji pevaju o kurvama, kriminalu, pljačkanju, iživljavanju, ubistvima, drogiranju
Ne treba ti zatvor
Dovoljno je da na par sati njih slušaš
I već si na robiji
A zamislite kako je sa decom za koju je to normalno
Koja to svakodnevno upijaju, ponavljaju, kopiraju
U kojoj je potpuno ubijena svest da je to štetno
Čovek koji dugo živi u smradu, srodi se sa smradom, tako su se i oni srodili
Jedan moj prijatelj, izuzetan umetnik, pravi renesansni lik
Ima sina, koga je dobio kasno, koji je u potpuno drugoj priči
Neopisiva je njihova suprotnost
Sin sav istetoviran, nabildovan, ljut i besan na svakoga, vodi opasnog psa, čim ga neko pogleda, odmah će da se tuče
I otac, koji je beskrajno duševan
Radovao je i oplemenio na hiljade ljudi
Sin je stasavao uz njega, bio kao on, do puberteta, posle prešao na drugu stranu
A oca svodi na idiota
Umesto da pođe od toga šta će od njega da bude kada bude došao u šezdesete, sedamdesete…
Bez ljudskosti nema ničega
Samo patologija, koja se ispoljava na sve moguće načine
Uz mržnju, agresiju, iživljavanje
A kada patologija postane trend, nešto poželjno, šta dobijemo
Dobijemo mlade ljude na koje ne može ozbiljne da se računa
I kojima svako može da manipuliše kako hoće, a pritom misle da su mnogo pametni
Dok su samo zavedeni pogrešnim
Šta slušamo, to postajemo
Naša deca su žrtve pogrešnih vrednosti
To se najbolje vidi po emocijama, odnosu prema životu
Gde vidiš da ne veruju ni u šta, sve cinično ismevaju, ili se kiselo smeju sebi u bradu, nespremni da se pobune, i da njihova ljudskost izbije na površinu
Nema u njima mladalačkog zanosa, pogleda u budućnost
Nego bes koji nisu iskalili
Zato što ne žive stvaralačkim životom, nego destruktivnim
I muzika koju su slušali je za to kriva
Ambijent u kome su rasli
Gde su im uzori kriminalci, i to oni najprimitivniji
Koji se ni u čemu nisu ostvaraili, osim u maltretiranju slabih i nedužnih
To postaju naša deca
Umesto stvaraoca, postaju uništitelji
Umesto zdravih plodova, postaju truli, još u ranoj mladosti
Šta od njih možeš da očekuješ sutra?
Da tuku svoje roditelje
Da izvređaju svakoga ko im se za nešto obrati
Da mrze sve i svakoga
A svi su oni imali svoje šanse, potencijal za ljubav, velike stvari
Ali ih je ambijent u kome su rasli odveo na drugu stranu
Postali su duhovne propalice, ma koliko da imaju para
Postali su emotivne olupine, ma koliko nabildovano izgledali
Zato je važna muzika sa dušom
Ljudi sa dušom
Ako se oni izbrišu iz javnog prostora
Ostaju samo agresivci, koji sve postižu sirovom snagom, pretnjama
Zato samo idioti mogu da mi kažu, šta kritikuješ Pink, promeniš kanal i gotovo
A ne shvataju da petnaest godina ne gledam televiziju
Nego se ne radi o meni nego o društvu, celini
Njihovi sebični mozgovi to ne shvataju
Oni polaze samo od sebe
Ako je njihovo dupe zadovoljeno, stvar je završena
Nije
Postoji još neko na ovom svetu
Neka druga deca
Uslovi života
O svemu tome treba da se razmišlja i brine
A ne promeniš kanal – i rešio si problem
Nisi rešio ništa
Zato bez pravih poruka
Postaćemo zamorčići najgoreg besmisla
Koji će mlade da vodi u suicide, ništavilo, put bez povratka
Ismejali smo heroje
Potpuno smo izbacili iz javnog prostora priče o žrtvovanju, pravdi, slobodi
Samo slušamo reklame, drogirane i poludrogirane tipove, i političke spletke
Šta narod ima od toga?
Šta duša ima od toga?
Savršeno ništa
Mnogi su se prodali, zaćutali
Maše se nekakvim parolama i zastavama
A život treba da se menja
Svakodnevni
Da se vrati ona dobra energija
Koja veruje u sutra
Koja veruje u čoveka
Bez toga ne postojimo
Umesto dece šetaćemo kučiće, neki neće ni to
Umesto ljubavi vodićemo najgluplje razgovore
Umesto pravde borićemo se da neki idiot pobedi na farmi, ili ne znam gde
To nije život na koji treba da budemo ponosni
To je jedna velika sramota
I svi koji u tome učestvuju su saučesnici u sveopštem uništenju
Mora tome da se kaže dosta
Da priđemo jedni drugima
Da stvaramo stvarnost, a ne da se prilagođavamo besmislu
Koji niti nam je nešto dobro doneo
Niti će nam doneti
Stefan Simić
